У Земуну је био позната и мила особа. Године (1847) штампа у Бечу прву књигу својих песама, са непознатим и слатким језиком. То је био онај језик за који се Вук у Земуну борио, када је Бранко у основним школама седео, а књига је била штампана овом ”јотом” од које су се конзервативни људи ужасавали. Мађарска револуција, народни језик, јота, Вук итд. - свако је за себ било преврат и гле, сад је почео и Бранко је почео да се служити са тим одвратним стварима. Куд ће то одвести? У том пуче глас да је генерал Ђура Даничић добио битку. Написао је књигу под насловом “Рат за српски језик”. Нова ера наступи, народи се умирише и све пође својим старим редом. Чудна је судбина хтела, да Бранко и Вук у Земуну заједно живе не познавајући један другог, да се касније упознају и свако од њих запне да српској књижевности да нов правац . Бранко је у Бечу био чест гост Вука , са њиме и Ђуром Даничићем ударао је темеље нове књижевности. Можда је било честих разговора и о Земуну и о свом детињству . 1848. почео је да оболева од туберколозе. Вративши се у Беч 1849. године уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама . Радичевић је преминуо 1. јула 1853.године у бечкој болници на рукама Вукове жене Ане . Постхумно збирку песама је објавио његов отац 1862.године . Српска омладина је остатке Бранка Радичевића 1883. године пренела из Беча у Стражилово . |