Бранко Радичевић

     Био је по рођењу Брођанин и Славонац а по детињству и младости Земунац и Сремац. Отац му је био у Броду царински чиновник и ту се Бранко 18. марта 1824 родио.
1830. године његов отац Тодор Радичевић  је из Брода премештен у Земун. Са собом је довео и Бранка, који је тада имао тек шест година . И ту у Земуну Бранко је провео  најлепше своје доба. Оно детињство у ком се не зна ни за бриге, ни за невоље, у коме се скаче и трци, живи у ветар и не мисли на свет. У том добу је октобра 1830. године пошао у основну школу. Бранко је ишао у школу не знајући да је у Земуну Вук Стефановић Караџић често долазио и да је почео купити народне песме и 1818, издао речник српског језика. Можда му је који пут у очи упао сакати човек са црвеним фесом, коме је другу ногу штула замењивала. Бранко је тада имао 7 или 8 година  а Вуку је било око 45.  У једној сатници, коју у почетку није нико озбиљно узимао, лежала је клица велике идеје, препорођаја књижевности, такорећи светског догађаја. Српски народ почиње први пут губити памћење. Од Косова је све губио а ништа није заборављао, али је у доба Бранка у Земуну, почео заборављати стари руско-словенски језик и правопис и увиђао свој језик и књижевност . Све се то у Земуну збивало, када је царински службеник Тодор Радичевић у земунски ”контумац” (данашњи варошки перивој пред гимназијом) прегледао робу са Балкана и одмеравао царинске таксе а у Николајевској школи његов син Алекса, касније Бранко, у скамијама слушао како учитељ предаје предмете и тражи прилику да расејане ђаке казни. Прут и батине биле су у то доба педагошка средства, да се боље памти.
     У српским, немачким и земунским школама провео је Бранко пуних пет година (1830-1835) и научио толико да је његов отац помишљао да га пошаље у  гимназију . Од Земуна па до Карловаца, где је било гимназије, могло се за један дан стићи колима. Могао је у Карловце долазити и Бранка надзирати, које је остао без мајке , а уједно је био и веома мршав и слабуњав. Бранкова мајка Ружа,  умрла је 1. априла 1833. године, а од тог тренутка био је, такорећи, сам себи оставављен. Отац у служби а мати у гробу. Пуне две и по године била је кућа Тодора Радичевића празна, док касније  и Бранко из Земуна није отишао. То је било почетком 1835. када је пошао у први разред гимназије . И од овог доба па до јула 1841 остаде Бранко у Карловцима, проводећи распуст у Земуну. Следеће године сврши шести разред и врати се у Земун, у коме дуже остаде.
      На лицу му се показивало бледило и телесна слабост , а отац је због његовог изгледа био веома забринут . По савету доктора ( др. Ђорђа Пантелића који је у то време био  варошки доктор), реши се Тодор Радичевић да Алексу (Бранка)  не шаље у VII разред, него да га остави да се годину дана одмара. То је било од јуна 1841, године до октобра 1842. Зиму, пролеће и лето те године провео је Бранко у Земуну у одмору, заузет око тога да се опорави, оснажи и за тежи рад који је предстојао спреми. Чист ваздух, купање у Дунаву, добра храна и слатко сремско грожђе помогоше слабашном дечаку. Нешто касније Тодор Радичевић бива службено премештен у Темишвар и Бранко је  морао са оцем кренути. У Карловцима  није било VII и VIII разреда.  У  Темишвару  Бранко је завршио седму и осму  годину гимназие, или како се онда говорили филозофију (1843-1841). Затим  је отишао у Беч и почео слушати права, али их није  завршио. Провео је три године на правном факултету али што је више слушао предавања, права су му се све мање допадала. Године 1847. је  раскрстио са правима. Тада  настаје велики народни покрет који 1848, израста у револуцију. Школе су биле позатваране,  а Бранко се врати кући. Дошао је  у Карловце а затим у Земун. И у једном и у другом месту имао је пријатеља и школских другова. Нарочито га је Земун са својим величанственим положајем и близином Београда привлачио.

У Земуну је био позната и мила особа. Године (1847) штампа  у Бечу прву књигу својих песама, са непознатим и слатким језиком. То је био онај језик за који се Вук у Земуну борио, када је Бранко у основним школама седео, а књига је била штампана овом ”јотом” од које су се конзервативни људи ужасавали. Мађарска револуција, народни језик, јота, Вук итд. - свако је за себ било преврат и гле, сад је почео и Бранко је почео да се служити са тим одвратним стварима. Куд ће то одвести? У том пуче глас да је генерал Ђура Даничић добио битку. Написао је књигу под насловом “Рат за српски језик”. Нова ера наступи, народи се умирише и све пође својим старим редом. Чудна је судбина хтела, да Бранко и Вук у Земуну заједно живе не познавајући један другог, да се касније упознају и свако од њих запне да српској књижевности да нов правац . Бранко је у Бечу био чест гост Вука ,  са њиме и Ђуром Даничићем ударао је  темеље нове књижевности. Можда је било честих разговора и о Земуну и о свом детињству . 1848. почео је да оболева од туберколозе.  Вративши се у Беч 1849. године уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама . Радичевић је преминуо 1. јула 1853.године у бечкој болници на рукама Вукове жене Ане . Постхумно збирку песама је објавио његов отац 1862.године . Српска омладина је остатке Бранка Радичевића 1883. године пренела из Беча у Стражилово .

 
 
Владица Милосављевић